Guvernerka Selimović na simpozijumu „Reformama i pismenošću do učinkovitosti“

U okviru simpozijuma koji je pod nazivom „Reformama i pismenošću do učinkovitosti“ u Mostaru organizovao Ekonomski fakultet Sveučilišta u Mostaru, guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH), dr. Jasmina Selimović, učestvovala je u jednom od panela tokom kojeg je dala odgovore na pitanja o značaju finansijske pismenosti u današnjem društvu i aktivnostima koje CBBiH provodi na polju finansijske edukacije.

Govoreći o tome zbog čega je finansijska pismenost važna u današnjem društvu, guvernerka Selimović je istakla da sposobnost svakog pojedinca da razumije osnovne finansijske pojmove i donosi informisane odluke, postaje temelj lične sigurnosti, društvene stabilnosti i ukupne ekonomske otpornosti.

“Finansijska pismenost danas nije više opcionalno znanje – ona je nužnost. Ljudi svakodnevno odlučuju o budžetu, kreditima, štednji, digitalnim plaćanjima i osiguranju, a nerazumijevanje tih pojmova vodi ka rizičnim i neodrživim finansijskim ponašanjima”, istakla je Guvernerka.

Istraživanja pokazuju da je nivo osnovnog finansijskog znanja u Bosni i Hercegovini i dalje nizak, te da postoji prostor za unapređenje. Prepoznajući važnost finansijske pismenosti, CBBiH već duže od deset godina aktivno razvija i provodi aktivnosti iz oblasti finansijske edukacije i inkluzije. U svom Strateškom planu za period 2025–2027. godine CBBiH je finansijsku edukaciju postavila kao jedan od ključnih strateških ciljeva, usmjeravajući svoje aktivnosti na sistemski razvoj finansijske pismenosti svih građana, s posebnim naglaskom na mlade, ranjive i socijalno isključene grupe.

“Trenutno smo u fazi izrade Strateškog plana za finansijsku edukaciju i inkluziju za period 2025–2027. godine, koji počiva na tri prioriteta: Informisanost, Inkluzija i Inovacija, čime se naglašava potreba za sveobuhvatnim, pravednim i modernim pristupom razvoju finansijske pismenosti u zemlji”, kazala je guvernerka Selimović. Posebno je istakla činjenicu da CBBiH predvodi inicijativu za integraciju finansijske edukacije u obrazovni sistem, u saradnji s javnim ekonomskim fakultetima, obrazovnim institucijama, nadležnim ministarstvima i regulatornim tijelima.

Ova inicijativa ima strateški značaj jer finansijska pismenost nije samo individualna vještina – ona je temelj društvene stabilnosti. Prema podacima OECD-a, više od trećine evropskih zemalja već provodi nacionalne strategije za finansijsko obrazovanje, a iskustva zemalja poput Finske i Estonije pokazuju da rana edukacija o novcu vodi ka odgovornijim građanima i zdravijim ekonomijama.

Tokom panela, guvernerka Selimović ukazala je i na važnost da se u inicijativama za finansijsku pismenost vodi računa o rodnoj ravnopravnosti i osigura da edukativni program ravnopravno dopru i do djevojaka i žena koje su često nedovoljno zastupljene kada je riječ o upravljanju ličnim ili porodičnim finansijama.

Prema podacima Global Findex istraživanja Svjetske banke, žene globalno zaostaju za muškarcima u pristupu formalnim finansijskim uslugama, ali i u osnovnom znanju o budžetiranju, kamatnim stopama i štednji. U kontekstu Bosne i Hercegovine, rodne razlike su posebno izražene među ženama u ruralnim sredinama, nezaposlenim ženama i onima koje nisu imale pristup ekonomskom obrazovanju. Ta razlika nije rezultat nedostatka interesa, već sistemskih prepreka – nedostatka prilagođenih programa, digitalnih vještina i kulturnih normi koje umanjuju njihovu finansijsku ulogu.

“Zato smatramo da je imperativ da svaka strategija finansijskog obrazovanja bude rodno osjetljiva i inkluzivna. U izradi nove Strategije finansijske edukacije i inkluzije, CBBiH se oslanja na međunarodne preporuke i vlastita iskustva, te planira konkretne korake kako bi se žene ravnopravno uključile u procese obrazovanja i donošenja finansijskih odluka”, zaključila je guvernerka Selimović.