Девизни курс

Линкови:
Увод
Шта је девизни курс?
На који начин се упоставља девизни курс између валута?
Режим девизног курса у БиХ
Апрецијација/депрецијација
Узимање кредита у страним валутама
Девизно тржиште за клијенте
Хеџинг
Хиперлинкови

Увод

Када нека особа одлучи посјетити другу земљу као туриста или обавити увоз или извоз робе, приликом трансакција користиће страну валуту. Исто се дешава у случају да особа жели узети хипотекарни или други кредит у страној валути или ако жели инвестирати у страну финансијску активу, укључујући и депозите у страним банкама. У случају Босне и Херцеговине, дакле, користи се девизни курс између КМ, домаће валуте, и стране валуте. Због тога је потребно разумјети на који начин се одређује курс између валута и како се он може промијенити у будућности.

Шта је девизни курс?

Девизни курс између двије валуте је курс по којем се једна валута замјењује за другу. Обично се изражава као број јединица једне валуте коју је потребно дати за јединицу друге валуте. Девизни курс између KM и евра може бити изражен на два начина:

1KM = 0.511292 EUR или 1 EUR = 1.955830 KM.

Ово су два различита начина за изражавање једног девизног курса. То значи да се за сваку јединицу KM добију 52 цента евра.

Девизни курс између америчког долара (USD) и евра, нпр. 18. 02. 2013. (датум је потребан јер се курс између ове двије валуте свакодневно мијења) може бити изражен као:

US $ 1 = EUR 0.7486 или EUR 1 = US $ 1.3358.

На који начин се упоставља девизни курс између валута?

Постоје три основна система девизних курсева:

A) Слободно флуктуирајући девизни курс;

B) Управљани флуктуирајући девизни курс

C) Фиксни девизни курс;

A) Слободно флуктуирајући девизни курс. Ако је валутa слободно флуктуирајућа, њен девизни курс је у потпуности одређен понудом и потражњом на девизном тржишту. Курс се мијења врло често, чак и током дана. Понуда и потражња се јављаjу усљед трговине и туризма и трансакција везаних за инвестиције. Међутим, то може бити под утицајем спекулисања ако се на тржишту створи увјерење да ће се курс мијењати или да је неопходно да се промијени. Многи домаћи и страни фактори утичу на девизни курс валуте (економске перспективе, политичка ситуација, трговински биланс, инфлација, пореске и царинске стопе, разлика између домаћих и страних каматних стопа, итд.), тако да је врло тешко да се сви ови фактори узму у обзир и тачно предвиди будући девизни курс. Земља може утицати на девизни курс путем промјена нивоа каматних стопа у односу на друге земље. На примјер, земље гдје је ниво домаће инфлације постављен као главни циљ монетарне политике, у случају да је раст инфлације превелики, онда ће они повремено имплементирати политике које подижу домаће каматне стопе. То би требало да смањи домаћу потражњу, чиме ће се смањити инфлаторни притисци. Али то ће утицати да инвестирање у финансијске инструменте у тој валути буде још привлачније. На тај начин ће се повећати потражња за домаћом валутом, чиме ће доћи до притиска на девизни курс. То ће онда даље оборити цијене увозних роба и помоћи у смањивању инфлације.

B) Управљани флуктуирајући девизни курс. Иако је девизни курс валута многих земaља свијета, укључујући већину развијених земље, описан као флуктуирајући, јако је мали број земаља (ако их уопште има) које, на неки начин, не управљају курсом валуте. Постоје два основна начина на које државне власти, најчешће централне банке, утичу на курс своје валуте. Први начин је директно учестовање на девизном тржишту куповином и продајом валуте. Влада државе и централна банка учествују на девизном тржишту због својих свакодневних пословних активности. Али исто тако могу одлучити да интервенишу на девизном тржишту само да би управљале девизним курсом валуте. Многе земље држе девизне резерве које се могу користити у ову сврху.

C) Фиксни девизни курс. Систем фиксног девизног курса је систем у којем је валута земље, или законом или другом регулативом, везана фиксним курсом за другу валуту, коју зовемо сидрена валута. Раније су валуте многих земаља биле фиксно везане за цијену злата. Међутим, данас се као сидро у земљама са системом фиксног девизног курса користе најчешће валуте других земаља. У ову сврху, као сидрена валуте, највише се користе амерички долар и евро. Девизни курс није и не може бити фиксан према осталим валутама. Врло важна ствар коју треба истаћи када је ријеч о било којем систему фиксног курса, укључујући и систем у БиХ, је да није могуће, у свијету у којем су валуте већине земаља флуктуирајуће, фиксирати курс домаће валуте према свим другим валутама. Само је фиксно везана за одабрану сидрену валуту и валуте оних земаља које су фиксно везале своју валуту за исту сидрену валуту.

Режим девизног курса у БиХ

Босна и Херцеговина примјењује систем фиксног девизног курса. Сидрена валута за KM је евро. Фиксни девизни курс одређен је Законом о Централној банци Босне и Херцеговине. Члан 32. овог закона гласи „службени девизни курс за валуту Босне и Херцеговине је 1 KM за 0.511292 EUR, односно 1 EUR износи 1.955830 KM". Курс KM према евру је остао непромијењен од када је постављен Законом 1997. године.

Евро је био логичан избор за сидрену валуту у БиХ. То је службена валута 17 земаља Европе, међу којима су Аустрија, Италија, Њемачка и Словенија. Такође, неке земље из региона користе евро као домаћу валуту, нпр. Црна Гора и Косово. Бугарска је везала своју валуту према евру кроз модел валутног одбора попут БиХ. Хрватска користи модел назван квази-валутни одбор те курс куне према евру одржава стабилним већ дужи период. Група земаља које користе евро као валуту или имају фиксни курс домаће валуте према евру представљају главне трговинске партнере бх. компанија и туристичке дестинације бх. грађана. Ово пружа веома важан и драгоцјен ниво стабилности девизног курса КМ-а за многе трансакције грађана БиХ.

Важно је истаћи да све валуте које користе бизнисмени и грађани БиХ нису фиксиране према евру, а у складу с тим нису фиксиране ни према КМ-у. Важне валуте које могу и флуктуирају у вриједности у односу на КМ јесу амерички долар, швајцарски франак, британска фунта, српски динар, турска лира, мађарска форинта. Сљедећа табела приказује вриједност КМ према ових седам валута у протеклих пет година:

Година

Хрватска куна

Мађарска форинта

Швајцарски франак

Турска лира

Британска фунта

Амерички долар

Српски динар

100

100

1

1

1

1

100

2008.

27.072193

0.778567

1.233196

1.030147

2.462700

1.336615

2.406718

2009.

26.641714

0.698858

1.295257

0.904894

2.195821

1.406763

2.083674

2010.

26.836049

0.710646

1.417637

0.979613

2.280434

1.476950

1.903300

2011.

26.296474

0.702511

1.589068

0.840993

2.253721

1.406117

1.918824

2012.

26.003868

0.676389

1.622699

0.845478

2.412276

1.522668

1.732491

Апрецијација/депрецијација

Апрецијација значи да вриједност домаће валуте расте у односу на неку другу валуту. На примјер, у периоду од 2008. до 2012. године, КМ је јако апрецирала (ојачала) у односу на српски динар (39%), турску лиру (22%) и мађарску форинту (15%). У замјену за исту количину КМ у 2012. години се могло добити 39% више српских динара у односу на износ који би добили у 2008. години. Увоз из Србије на овај начин постаје јефтинији као и одлазак на годишњи одмор у Србију. С друге стране, извозне робе из БиХ у Србију су скупље и губе на конкурентности као што и трошак доласка на скијање у БиХ за туристе из Србије постаје много већи.

Депрецијација је супротно кретање вриједности девизног курса валуте. Валута постаје слабија у односу на друге валуте. КМ је постепено депрецирала према швајцарском франку током посљедње четири године (за 24%) као што су и многе друге валуте , и према америчком долару (12%). То значи да су ризици за БХ клијенте везане за финансијске уговоре у овим валутама били јако високи у посљедњим годинама. Са друге стране, извоз из БиХ је постао јефтинији у швајцарским францима, тако да би производи из БиХ требали бити конкурентнији на овом тржишту. Али депрецијација такође значи да ће кредити узети у БиХ у швајцарским францима бити пуно скупљи за враћање у КМ-у.


Узимање кредита у страним валутама

Задуживање у страним валутама, попут швајцарског франка, клијентима може изгледати пуно привлачније будући да су каматне стопе које кредитори нуде доста ниже него камате на кредите у КМ-у. Потребно је пажљиво размислити због чега је кредитор спреман понудити тако ниску каматну стопу. Циљ кредитора је да оствари профит на пласираним кредитима. Уколико је кредитор спреман да понуди нижу каматну стопу на кредите у страним валутама, то није због тога што му је жао клијента или жели да помогне клијенту, него због тога што очекује да ће валута апрецирати у односу на КМ у току трајања кредитног уговора. Стога ће клијент платити више КМ за сервисирање обавезе према банци или неком другом кредитору. Потребно је запамтити да ни клијент ни било ко други не може предвидјети колико ће се девизни курс промијенити у току трајања кредитног уговора. Треба бити врло скептичан према онима који тврде да могу предвидјети како ће се мијењати девизни курс или да имају модел који то може прецизно предвидјети. Када би неко могао да предвиди дугорочно кретање девизних курсева, онда би могао постати изузетно богат. Ако неко није спреман рискирати своју финансијску имовину на бази својих предвиђања или модела, онда и други требају бити врло опрезни у вези с ризицима за своју имовину на основу таквих предвиђања или модела.

Када клијент узима кредит у страној валути, не постоји начин да предвиди периодичне исплате у КМ-у. Уколико су лична примања у КМ-у, а кредит у швајцарским францима или некој другој страној валути, клијент преузима непредвидив ризик везан за девизни курс. Поново истичемо да у случају да потенцијални кредитор или нека друга особа понуди процјену ризика девизног курса, то је само претпоставка која може бити погрешна и може клијента коштати значајну суму новца. То може проузроковати проблем са сервисирањем кредита код клијента, због чега може изгубити кућу или другу имовину која служи као колатерал за позајмицу.

Узећемо поједостављени примјер користећи податке о девизном курсу швајцарског франка према КМ-у из горње табеле. Претпоставка је да је особа узела позајмницу од 80.000 швајцарских франака у 2008. години и уговорила враћање кредита сљедећом динамиком: по 20.000 швајцарских франака наредне четири године. У 2008. години банка би могла конвертовати франке у 98.500 КМ. Плаћања главнице у наредне 4 године би била:

Година

Плаћање у CHF

Плаћање у КМ

2009

20,000

25,907

2010

20,000

28,369

2011

20,000

31,797

2012

20,000

32,468

Укупно

80,000

118,541

У овом случају клијент би морао платити око 20.000 КМ више него што је посудио како би отплатио главницу због тога што је швајцарски франак апрецирао у односу на КМ у току трајања кредитног уговора. У стварном свијету кретања валута могу се дешавати у оба смјера и могу бити пуно већа него што је то приказано у примјеру.


Девизно тржиште за клијенте

Банке и мјењачнице су мјеста на којима ће већина потрошача купити и продати стране валуте. Обично говоримо о двије врсте курсева - куповни и продајни. Куповни курс је цијена по којој банка или дилер купују страну валуту од клијента у замјену за домаћу валуту. Продајни курс је цијена по којој ће банка или дилер наплатити клијенту који жели купити страну валуту у замјену за домаћу валуту, односно КМ. Већина комерцијалних банака у БиХ у својим пословницама имају излистан куповни и продајни курс за око 10 страних валута, између којих су евро, хрватска куна, српски динар и швајцарски франак. То су валуте с којима се највише тргује у БиХ. Уколико клијент жели да купи или прода неку од валута која није излистана, мораће затражити од службеника банке да му саопшти курс.

Овдје је примјер курсне листе из које клијенти требају јасно видјети који ће девизни курс бити примијењен за одговарајућу трансакцију.

Клијенти морају бити упознати са зарачунавањем провизије. Банке и дилери зарађују на девизним трансакцијама кроз зарачунавање провизије или других накнада. Ово се не односи само на куповину или продају девиза у банкама или мјењачницама, него на већину безготовинских трансакција у страној валути. На примјер, ако клијент у иностранству користи кредитну или дебитну картицу коју је издала бх. банка, или жели да купи нешто чија је цијена у страној валути, онда банка има два начина да оствари приход за себе и трошкове за клијенте. Она може изабрати девизни курс за конвертовање куповине у иностранству у КМ и наплатити тај износ с клијентовог рачуна. Уз то, многе банке у БиХ такође наплаћују конверзију за трансакције у иностранству и то може износити и до 2%. Ове двије врсте трошкова су разлог да је за бх. потрошаче може бити врло скупо да користе своје домаће кредитне и дебитне картице за трансакције у иностранству.

Исто се односи и на бх. грађане који примају дознаке у страној валути од родбине из иностранства, а преко банака или других организација за трансфер новца. Трошкови који се намећу на ове трансакције у страној валуте произилазе и из девизног курса који банке користе да конвертују страну валуту у КМ и експлицитних накнада које зарачунавају на трансакције. Ови трошкови могу бити врло високи, нарочито за трансакције с малим вриједностима.


Хеџинг

Техника која се може користити да се неутралише ризик од неповољног кретања девизног курса је "хеџинг" (hedging). Поједностављено говорећи, то значи да је могуће избалансирати девизни ризик за кредит у страној валути кроз прављење уговора с банком (или другом финансијском институцијом). Тај уговор има супротну девизну позицију, тако да ће укупна нето девизна позиција бити избалансирана. Ако клијент изгуби новац на једном уговору, истовремено ће га зарадити на другом.

Изгледа једноставно, али име неколико важних детаља:

  1. Хеџинг није бесплатан. Финансијска институција која нуди хеџинг зарачунава накнаду за то и накнада ће бити виша што је већи ризик од промјене девизног курса;
  2. Могућности хеџинга се не користе често за домаћинства. Њих много чешће користе предузећа за своје велике девизне изложености;
  3. Уговори за хеџинг нису на располагању за све валуте с којим се не тргује често на међународним тржиштима. Тренутно постоје врло ограничене могућности за хеџинг КМ према другим валутама.
  4. Што је дуже трајање девизног ризика, теже је и скупље да се за такав ризик направи хеџинг. Кредити у страној валути обично имају девизни ризик за период од више година и зато је уговор о хеџингу врло компликован и скуп, чак и ако је на располагању.;
  5. Неки корпоративни клијенти (предузећа) имају могућност природног хеџинга који проистиче из међународног пословања. На примјер, извозно предузеће извози у Швајцарску и има приходе у швајцарским францима и, стога, може се заштити (хеџинг) од девизног ризика везаног за дизање кредита у швајцарским францима. Међутим, домаћинства ријетко имају могућност хеџинга.


Хиперлинкови

  1. A Beginner's Guide to Exchange Rates and the Foreign Exchange Market. Mike Moffat. economics.about.com/CS/money/1/aa022703a.htm
  2. Exchange Rate. Valentino Piana. economicswebinstitute.org/glossary/exchangerate.htm
  3. Exchange-rate regime. Wikipedia en.wikipedia.org/wiki/exchange_rate_regime
  4. How Exchange Rates Work. Ed Grabianowski. money.howstuffworks.com/exchange-rate1.htm