Потрошачки кредити

Увод

Потрошачки кредити укључују различите типове неосигураних кредита. Они су углавном одобрени на основу личне кредитне способности, али приходи и тренутни ниво задужености се такође узимају у обзир. Ови кредити су исплативи са становишта трошкова и укључују мање ризика за зајмопримца. Већина банака их има у својој понуди, а могу се користити за било коју сврху. Неки их користе за финансирање одмора, други за плаћање великих рачуна. Кредит је једнократни повучени износ који се мора отплатити заједно с каматом у договореном периоду. Распоред отплате може се кретати од неколико мјесеци до неколико година (обично до пет година).

Потрошачки кредити могу бити од помоћи појединцима или бизнисима да остваре краткорочне и дугорочне циљеве. Они се могу користити и за покретање нових бизниса, али у том случају појединац остаје лично одговоран за посуђени новац, чак и ако тај бизнис банкротира.

Банка нуди двије врсте потрошачких кредита:

• ненамјенски кредити (готовина се исплаћује зајмопримцу)
• намјенски кредити (безготовински кредити, исплаћују се директно продавцу) за:
  • куповину возила
  • образовање
  • земљиште или објекат за становање, без хипотеке
  • пољопривредне или друге пословне намјене
  • потрошачке кредите за клијенте путем добављача или продаваца.

Користи

Неке ситуације захтијевају тренутну потребу за знатном готовином за финансирање набавке. Такође може постојати хитна ситуација или ситуација оптерећена неким тешкоћама. Након што добију новац, зајмопримци могу током времена исплатити зајмодавца. Овакви аранжмани олакшавају финансијске тешкоће и омогућавају набавке изнад тренутне уштеђевине.

Потрошачки кредити имају боље каматне стопе него кредитне картице. На дуги рок ће клијенти потрошити значајно мање новца с потрошачким кредитом него користећи кредитну картицу.

Како функционише процес аплицирања и одобравања

Потрошачке кредите је релативно лако добити. Клијент и жиранти обично само требају да испуне један образац и да дају извод о примањима.

Банке доносе своју одлуку за одобравање кредита на основу доста фактора. Кредитни одбор може у процесу одобравања да размотри ниво прихода, податке о запослењу и историју отплате ранијих кредита. Банка одобрава или одбија апликацију на основу ових информација. Чак и ако је апликација одбијена, могуће је поново се пријавити. Када је апликација одобрена, банка ће одредити каматну стопу. У принципу, за оне за које постоји већи кредитни ризик камата је виша него за оне с нижим кредитним ризиком. Жирант има одговорност за укупан посуђени износ. Ако зајмопримац банкротира, сви жиранти су једнако одговорни и дијеле одговорност за отплату.

Коју врсту осигурања захтијевају банке?

За осигурање кредита банке обично захтијевају један или више сљедећих инструмената:

• Административна забрана за зајмопримца и жиранта/жиранте (с овјереном потврдом од њихове банке, ако није у питању иста банка), која омогућава аутоматско скидање средстава с њиховог рачуна до договореног нивоа у случају прекида отплате;
• Животно осигурање зајмопримца винкулирано (пренесено у корист) банке;
• Мјеницу потписану од зајмопримца;
• Намјенски депозит, ако је кредит осигуран депозитом;
• Каско осигурање возила у корист банке (за ауто кредите).

Шта клијент треба знати прије потписивања кредитног уговора?

• Будући клијент треба прије потписивања детаљно проучити кредитни уговор и бити сигуран да га разумије. Банкарски службеник треба јасно одговорити на сва клијентова питања. Клијент треба инсистирати на свим појашњењима и не треба журити с потписивањем. Неколико додатних сати или дана за разматрање кредитног уговора могу превенирати касније тешкоће.
• Клијент треба потпуно јасно разумјети сљедеће:
• Укупну суму која се посуђује. За многе кредите укупна сума је једнака цијени робе или услуга умањена за учешће или авансно плаћање. Када је кредит осигуран депозитом, сума се умањује за вриједност депозита.
• Врсту каматне стопе (фиксна или промјенљива) и њену висину, као и учесталост и број рата. Колика је вриједност мјесечне рате? Када је рок за рату и колико ће их бити? Неки кредити су с промјенљивом каматном стопом и девизном клаузулом, док други кредити могу имати врло велике отплате на крају. Услови, каматне стопе и начини обрачуна могу знатно варирати зависно од уговора и зајмопримац треба да добије пуно појашњење о свим увјетима.
• Индексирани кредити (кредити с кредитном клаузулом) имају рате чији износ у домаћој валути варира зависно од девизног курса. Зајмопримац треба разумјети на који начин банка примјењује девизне курсеве током времена и какав је очекивани утицај на рате.
• Укупни износ за отплату. Клијенту треба бити јасно колики је укупни износ за отплату током цјелокупног периода да би могао закључити да ли може узети кредит (или другим ријечима колика је вриједност робе или услуга када се користи кредит). Укупна цијена представља збир рата, што поједностављује успоредбу између различитих кредитних производа:

Износ рате x број рата = Укупни износ рата

Укупни износ рата + Завршна рата (ако се примјењује) + Трошкови кредита + Учешће = Укупна вриједност робе или услуга

• Додатни трошкови могу бити важан елемент у кредитном споразуму и могу играти важну улогу у одлучивању о кредиту. Неки типични трошкови су:
  • Накнада за пријаву
  • Накнаде за прикупљање докумената од стране банке
  • Накнаде за кашњење у отплати, у случају да се примјењује
  • Трошкови у случају раније отплате
  • Трошкови осигурања кредита, ако је захтијевано
• Ефективна каматна стопа (ЕКС) помаже клијентима да упореде различите кредите, јер она представља пуне трошкове и све додатне накнаде
• Услове под којим банка може активирати инструменте за осигурање кредита. Ако зајмопримац касни с отплатом, банка може активирати инструменте за осигурање кредита. Зајмопримац треба знати када и како их банка може активирати. Он мора разумјети да било какав прекршај кредитног уговора може угрозити могућности за задуживање у будућности.

Информације које зајмопримац треба добити од банке

• Да ли постоји ограничење у погледу старосне доби. Зајмопримци морају имати изнад 18 година, али може постојати и горња граница, обично везана за очекивану доб зајмопримца на крају кредита.
• Износ рате се обично одређује на основу укупног прихода (плата + остали приходи). Банка може генерално преферирати да мјесечне отплате (за све дугове) не прелазе једну трећину (понекада половину) мјесечних прихода.
• Да ли банка захтијева учешће и у којем износу (10, 20 или више процената). Учешће смањује вриједност суме која се позајмљује.
• Ако је кредит осигуран депозитом, онда клијент треба знати висину каматне стопе која се примјењује на депозит (банке обично плаћају врло ниску каматну стопу 1 - 2%). Потенцијално изгубљена камата на депозит се треба сматрати као додатни трошак.
• Каматна стопа се некада изказује на мјесечном нивоу. Годишња стопа се не добија као мјесечна стопа помножена са 12. На примјер, ако је мјесечна стопа 1%, онда годишња стопа није 12%, него 12,87%.
• Отплата кредита је обично кроз мјесечне рате које се састоје од отплате главнице и каматних плаћања. Важно је знати да ли су мјесечне рате једнаке током цијелог трајања кредита.