Текући рачун

Садржај: Текући рачун има и неке друге предности Kakvu vrstu informacije klijenti trebaju dobiti od banke? Како изабрати банку? Прекорачења Како функционише дозвољено прекорачење? Како избјећи проблеме везане за прекорачења

Текући рачун је банковни рачун с депозитом који банка мора исплатити по захтјеву клијента. Банке обично, иако не и увијек, дају неку накнаду или камату на те депозите. Текући рачун се може користити за примање пензије, плате и других редовних и повремених примања. Поред тога што су депозити на располагању по захтјеву, текући рачун пружа и друге корисне услуге, укључујући убрзана плаћања и трансакције.

Да би подигао новац или направио плаћања с текућег рачуна, клијент мора обично имати довољно средстава. Ако се банка и клијент договоре, банка може осигурати и новац унапријед за плаћање. То се зове прекорачење (лимит) на текућем рачуну.

• Повлачење готовине на банкоматима или у филијалама банке;
• Безготовинска плаћања коришћењем картица за плаћање и чекова;
• Могућност добијања кредита;
• Плаћање редовних рачуна путем трајног налога (нпр. за комуналије, вртић и сл.);
• Приступ рачуну и за друге овлашћене особе.

Трошкови везани за текући рачун могу се састојати од:

1. Накнаде за отварање рачуна;
2. Накнаде за одржавање;
3. Накнаду за издавање редовних извјештаја;
4. Трошкова за интернет банкарство;
5. Трошкова за SMS банкарство и сл.

Банке могу ове трошкове зарачунавати одвојено или их комбиновати. Трошкови могу бити мјесечни или годишњи. Неке накнаде су обавезне, а неке опционе, као што су интернет и SMS банкарство. Наравно, могу постојати додатни трошкови за друге производе који се нуде власницима текућих рачуна.

1. Све предуслове за отварање текућег рачуна;
2. Трошкове отварања и вођења текућег рачуна, нарочито информације о:
   • Почетним трошковима за отварање
   • Мјесечним трошковима обрачунавања
   • Накнадама за издавање чекова
   • Накнадама за давање мјесечних извода
   • Висини камате на текућем рачуну, ако је има
   • Висини дозвољеног прекорачења и камате која се на то обрачунава
   • Каматној стопи за повлачења изнад дозвољеног прекорачења (лимита)
   • Броју чекова који се могу искористити током мјесеца и условима на њихову реализацију (нпр. број чекова који су неповучени, стању рачуна итд.);
3. Да ли и под којим условима банка нуди потрошачке кредите или кредите с хипотеком;
4. Које картице за плаћање банка издаје (VISA, MASTER, Мaestro, Visa Еlectron) и трошковима за коришћење и издавање;
5. Колико готовине се може подићи у току једног дана (КМ или страна валута) и које су накнаде везане с тим;
6. С колико банкомата банка располаже и о ограничењима која се примјењују на повлачења с банкомата.

Ниједна банка не нуди идентичан скуп услуга и под истим условима. Одабир банке првенствено зависи од жеља сваког клијента. Зависно од потреба, клијенти требају размотрити сљедеће аспекте:

• Број и распоред филијала банке;
• Разноврсност, квалитет (високи, осредњи, лош) и трошкови (скупи, јефтини) услуга и како се оне пружају (само у филијалама банке или и путем банкомата и интернета);
• Репутација банке (власништво, искуство);
• Специфичне услуге које клијенти могу тражити.

Банке врло често нуде «пакете услуга» да би привукле клијенте. Пакет је увезан скуп банкарских производа и услуга које се нуде по јединственој цијени. С таквим пакетом клијент плаћа ниже мјесечне накнаде него што би била комбинована цијена тих појединачних производа. Ако клијент не треба или не жели користити све те производе, онда пакети могу произвести непотребне трошкове.

Прекорачење дозвољава клијенту да располаже с више новца него што га у том тренутку има на свом рачуну. Стога текући рачун с прекорачењем (лимитом) омогућава да клијент који је потрошио сва средства с рачуна може финансирати неопходне трошкове. Та додатна средства представљају зајам од банке.

Ограничење прекорачења (лимит) се одређује на основу просјечних примања клијента, његове кредитне способности и банчиних правила о кредитирању. Једном када се активира (тј. када клијент повуче више новца него што има на рачуну), банка почиње да зарачунaва камате на прекорачење.

Прекорачење је врста банкарског кредита. Банка обрачунава камату на вриједност «у црвеном» у складу с уговором. Камата се обично обрачунава на дневној основи за вриједност која се дугује банци. Текући рачун нема грејс период (почек) и банка почиње обрачун камате чим стање на рачуну пређе у дуг.

Договорено прекорачење се може ријешити без додатних казнених трошкова на тај начин да се уплати износ који покрива прекорачење и камату. Када клијент достигне или прекорачи лимит за прекорачење, дуг се мора у потпуности платити да би се могло поново користити дозвољено прекорачење.

Погледајмо примјер текућег рачуна с дозвољеним прекорачењем:

Датум	Трансакција	Износ	Биланс
1.3.2011.			320
5.3.2011.	Повлачење	-500	-180
17.3.2011.	Уплата	200	20
21.3.2011.	Повлачење	-300	-280
28.3.2011.	Уплата	350	70
31.3.2011.	Зарачуната камата (КМ)		1.69

Трошкови прекорачења:

Вриједност прекорачења x (број дана у прекорачењу / 365) * годишња каматна стопа = зарачуната камата

12 дана, од 5.3. до 17.3.

180 x (12/365) x 15% = 0,88 КМ

7 дана, од 21.3. до 28.3.

280 x (7/365) x 15% = 0,81 КМ

Укупни трошкови прекорачења у марту 2011. стога износе 1,69 КМ.

Ако прекорачење траје дуже од неколико дана, онда оно може бити врло скупо. У сљедећем примјеру клијенту је требало три мјесеца да се извуче из прекорачења.

Датум	Трансакција	Износ	Биланс
1.3.2011.			320
5.3.2011.	Повлачење	-500	-180
17.3.2011.	Уплата	200	20
21.3.2011.	Повлачење	300	-280
31.3.2011.	Зарачуната камат у марту (КМ)		2.04
30.6.2011.	Уплата	350	70
30.6.2011.	Зарачуната камата за април, мај, јуни (КМ)		10.53

Трошкови прекорачења:

Вриједност прекорачења x (број дана у прекорачењу / 365) * годишња каматна стопа = зарачуната камата

12 дана, од 5.3. до 17.3.

180 x (12/365) x 15% = 0,88 КМ

10 дана, од 21.3 до 31.3.

280 x (10/365) x 15% = 1,15 КМ

91 дан, од 1.4. до 30.6.

281,15 x (91/365) x 15% = 10,53 КМ

Укупни трошкови прекорачења у марту, априлу, мају и јуну износе 12,96 КМ.

Висина прекорачења је била иста, али дужи перод прекорачења је довео до трошкова који су већи за 11,27 КМ или више од шест пута у поређењу с прекорачењем које је измирено у истом мјесецу.

Банке понекада имају и додатне трошкове као накнада за активацију, минимални дневни обрачун камате и осигурање. Ти трошкови могу знатно подићи трошкове прекорачења.

Прекорачење по текућем рачуну је врло погодан начин за клијента да посуди готовину на неколико дана или чак седмица и обично кошта мање него позајмљивање путем кредитне картице.

Међутим, прекорачење може постати скупо и тешко за отплаћивање. Клијент који то користи за финансирање великих набавки може се наћи у ситуацији да мјесецима не може стање на свом рачуну вратити «у плус». Ако нема брзе уплате која би исплатила прекорачење, онда обавезе расту из дана у дан. Како расте прекорачење, тако расту и камате, што чини још тежим да се санира стање на рачуну.

Прекорачење може бити врло погодно, али оно може постати и замка за клијенте. За клијенте који требају посудбу за дужи период, банка нуди јефтиније производе (нпр. потрошачке кредите и сл.).

Клијенти требају проучити услове и одредбе у својим уговорима с банкама. Требају питати службенике у банци о свему ономе што не разумију. Прекорачење су добра само за краткорочна посуђивања и клијенти требају избјегавати да га користе за период дужи од неколико дана. Клијенти требају бити свјесни трошкова посуђивања, укључујући камате, прије него повуку више новца него што имају на рачуну.