Факторинг: Шта је факторинг? Факторинг је напредан финансијски производ, који омогућава једноставну и дјелотворну, директну трговину која подржава финансирање компаније. Може унаприједити домаћу и међународну трговину. То је ефикасно средство краткорочног финансирања и може обезбиједити приватном сектору лак приступ радном капиталу. Тренутна актива већине компанија садржи висок степен потраживања. Реализација потраживања садржи трошкове, убрајајући и трошкове њиховог финансирања и наплаћивања. Од суштинског значаја је да се потраживањима управља на одговарајући начин. Управљање потраживањима ствара двије врсте проблема: (1) оне који су везани за подизање средстава/радног капитала за финансирање и (2) оне који су везани за наплату и кашњења и неизвршења која су с тим повезана. Мале компаније могу лако управљати потраживањима, али велике компаније могу бити суочене с високим трошковима и лошим дуговањима. У таквим случајевима, могу се користити услуге специјализоване компаније која се зове факторинг компанија. Факторинг је моћан финансијски инструмент који омогућава компанијама да се успјешно развијају, јачањем позиције тока готовине. Факторинг је однос, потврђен уговором, између продавца робе и финансијске институције која се зове фактор, гдје фактор откупљује потраживања продавца, које такође контролише и којима управља, док продавац добија готовину. Факторинг може бити стални однос између фактора и клијента по основу отвореног рачуна, гдје фактор купује цијелу књигу клијентових дугова (сва потраживања) са или без регреса - везано за контролу над клијентовим кредитима и управљање евиденцијом о продаји у вези с трансакцијом. Међународни институт за унифицирање приватног закона или UNIDROIT је формиран прије 25 година ради промовисања међународне подударности комерцијалних закона. Нуди дефиницију факторинга која укључује три сљедеће карактеристике: Прво, мора постојати одредба која омогућава да дуговања која настају из продаје робе или услуга према комерцијалном уговору буду пренесена. Факторинг обично није повезан с потрошачким дуговањима. Друго, мора постојати одредба да дужници требају бити обавијештени о таквом преносу. Треће, фактор мора вршити најмање двије од сљедећих услуга: (1) Обезбјеђивати финансије - фактор обезбјеђује клијенту финансирање, укључујући кредите и авансе (отприлике 80% пренесених дугова унапријед, остатак на датум доспијећа након наплате). (2) Одржавати потраживања - фактор је одговоран за управљање и одржавање евиденције о продаји за сваког клијента. Фактор производи и шаље клијенту периодичне изјештаје о тренутном статусу потраживања и износу добијеном од клијената. (3) Наплаћивати дугове - фактор наплаћује потраживања клијента, преузимајући све проблеме повезане с наплатом. Клијент се може концентрисати на посао, док се трошак наплате смањује уштедама у радној снази, времену и напорима. (4) Штити од кредитног ризика [1] - фактор штити клијента од ризика неизвршења обавеза у плаћањима од стране клијената, али само у факторингу без регреса. Лимит до којег клијент може продавати робу одобреним клијентима одређује фактор. Фактор, такође, обезбјеђује савјет о кредитној способности потенцијалних клијената. Пошто је пракса факторинга разрађена у развијеним земљама, извјесна сагласност је постигнута о дефиницији факторинга. Факторинг [2] је финансијска услуга која укључује претварање кредитних мјеница (потраживања, надокнадиве мјенице и друга потраживања која настају као резултат продаје на кредит) у готовину. Ризик повезан с кредитом може, али не мора, бити преузет од стране фактора који откупљује кредитна потраживања и наплаћује их када доспију. Фактор уплаћује аванс клијенту до извјесног процента одговарајућих дугова. Клијент плаћа «провизију» [3] фактору као дио «куповне цијене», што обухваћа услужне аспекте аранжмана, као штo су управљање евиденцијом, наплату дугова, кредитно покриће итд... [1] http://en.wikipedia.org/wiki/Credit_risk [2] http://en.wikipedia.org/wiki/Factoring_(finance) [3] http://en.wikipedia.org/wiki/Commission_(remuneration)
