ЦББиХ домаћин презентације резултата истраживања финансијске писмености младих Института КУЛТ

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) и Институт за развој младих КУЛТ, уз подршку Амбасаде Шведске у Босни и Херцеговини, 13. новембра 2025. године организовали су презентацију резултата истраживања финансијске писмености младих у Босни и Херцеговини. Догађај је био посвећен јачању финансијске писмености младих, кроз дијалог и дискусију о приликама и изазовима с којима се млади сусрећу у овој области.

Скуп је окупио младе из различитих дијелова Босне и Херцеговине, представнике институција, доносиоце одлука, академску заједницу и организације цивилног друштва, с циљем заједничког разматрања модела подршке, системских рјешења и могућности дугорочне сарадње. Заједничким активностима жели се подстакнути системски приступ финансијској едукацији и оснажити укључивање младих у процесе доношења одлука о питањима која их се директно тичу.

На почетку скупа, присутним се обратила гувернерка Централне банке Босне и Херцеговине др Јасмина Селимовић, која је истакла да финансијска писменост младих у БиХ још увијек није на задовољавајућем нивоу и значајно заостаје за минималним стандардима које препоручује Организација за економску сарадњу и развој (OECD).

„Иако већина младих разумије основне економске појмове, попут инфлације, истраживање показује да постоји потреба за дубљим разумијевањем начина на који економски процеси утичу на свакодневни живот. На примјер, око трећина младих препознаје да инфлација смањује куповну моћ новца, што јасно указује на потребу за јачањем финансијског образовања у школама и заједници“, изјавила је гувернерка Селимовић

Гувернерка је такође указала на полне и добне разлике у нивоу финансијске писмености, те на чињеницу да истраживање показује да млади често преферирају потрошњу над штедњом, ријетко користе алате за буџетирање и финансијско планирање, иако показују позитиван став према одговорном задуживању.

Током уводних обраћања извршна директорица Института за развој младих КУЛТ Ајка Ровчанин истакла је да су недовољна истраженост ове теме у БиХ, али и жеља да се укаже на потребу системског финансијског образовања, били главни мотив за Институт да проведе овакво истраживање, а анализа доноси опсежне препоруке.

„Млади требају квалитетне, практичне програме финансијског образовања, а дигитални алати и апликације морају бити доступни и прилагођени младима у БиХ, потребна су партнерства с банкама, микрофинансијским институцијама и другим актерима, док промоција дигиталне писмености и безбједности на интернету треба бити саставни дио образовања. То су само неке од препорука. Оне нису мале, представљају крупне, стратешке захвате у образовни и институционални систем. А ми се већ 23 године, бавимо управо тиме: подршком институцијама у развоју, успостави и унапређењу системских рјешења“, казала је Ровчанин.

Подршку цијелом догађају пружила је Амбасада Шведске у Босни и Херцеговини, а шефица Одјељења за развојну сарадњу при Амбасади Биргита Јансон (Birgitta Jansson)истакла је да финансијска писменост не подразумијева само схватање бројки и управљање буџетима него се односи и на доношење исправих финансијских одлука. Зато је важно младима обезбиједити праве информације да би доносили информисане одлуке и креирали своју будућност.

“У БиХ већ годинама подржавамо иницијативе које доприносе оснаживању младих. Драго нам је што подржавамо партнере који стварају прилике за такве промјене. Младима је данас пружена могућност да буду креатори рјешења, а не само посматрачи и корисници политика”, поручила је Јансон.

Анализу истраживања финансијске писмености младих у БиХ окупљенима је презентовао Азиз Ђипа, водитељ Одјељења за мониторинг, евалуацију и истраживање при Институту за развој младих КУЛТ. Како је поручио, због недовољног разумијевања комплекснијих финансијских тема и површног познавања дигиталних алата, млади се често суочавају с финансијским ограничењима.

„Едукација о инвестицијама, пензијским фондовима и другим штедним производима може помоћи у мијењању ставова младих према штедњи.  У сваком случају треба развијати и имплементирати образовне програме који обухватају широк спектар финансијских тема, од основних до напредних инвестиционихстратегија“, казао је Ђипа.

У оквиру догађаја одржано је уводно предавање и групни рад на тему „Шта је финансијска писменост и како утиче на животе младих“ гдје су млади који су радили у групама и разговарали о важности ове теме. Потом су услиједиле и двије панел-дискусије.

Прва, под називом „Улога институција у јачању финансијске писмености младих“, окупила је представнике финансијских и регулаторних институција и академске заједнице, а учествовали су Енес Куртовић, руководилац Канцеларије за комуникације ЦББиХ, Лејла Смајовић, омудсмен за банкарски систем Федерације БиХ, Владимир Рудић, омбудсмен за банкарски систем Републике Српске и проф. др Игор Живко са Економског факултета Свеучилишта у Мостару. 

Друга панел-дискусија, под називом „Јавне политике у сврху потреба младих“, била је посвећена дијалогу с доносиоцима одлука на државном и ентитетском нивоу, уз учешће Ермине Салкичевић – Диздаревић из Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Славена Рагужа из Представничког дома Парламента Федерације БиХ, Амре Бабић из Дома народа Парламента Федерације БиХ и Асмира Омердића, дипломираног економисте и омладинског лидера.

Догађај је био значајна прилика за младе да размијене искуства, идентификују изазове и предложе рјешења која могу допринијети обликовању приступа надлежних институција у едукацији, регулацији и промоцији финансијских алата и услуга. Уједно, догађај представља наставак активности ЦББиХ усмјерених на подизање нивоа финансијске писмености и креирање финансијски освјештенијег друштва у Босни и Херцеговини.